Ivana Pavlović Zirojević, CEO jednog od najuspešnijih internet biznisa u Srbiji i regionu, Donesi.Com, ekskluzivno za ZIMO, govori o regionalnom tržištu, biznisu i drugim stvarima...
Donesi.Com je primer startup-a koji je napravio uspeh na lokalnom i regionalnom nivou. Recite nam ukratko o poslovnom i tržišnom modelu kojim je razvijan Donesi.Com...
- Hvala na pohvalama! Radeći na Donesi.com servisu, želeli smo da napravimo spoj najboljih nama poznatih rešenja moderne tehnologije, modernih načina poslovanja i modernih organizacionih rešenja. Zbog toga je Donesi.com jedan od prvih web 2.0 servisa na ovim prostorima, napravljen kao specijalizovani tržni centar, kojim upravljaju virtuelni timovi sa više lokacija. Takođe, i način zarade smo prilagodili trendu ekonomije u opadanju – naši klijenti, restorani, nam plaćaju samo kada i oni sami zarade, što je potpuno drugačiji pristup reklamiranju od uobičajenog na domaćem tržištu.
Razvoj projekta Donesi.Com je išao sporije ili brže nego što ste planirali?
- Razvoj samog projekta je išao veoma zadovoljavajućom brzinom, što se tiče tehničkog dela. Međutim, pre predstavljanja tržištu napravili smo pauzu od preko godinu dana, jer smo procenili da tržište nije dovoljno spremno za napredni web servis. Naime, nacrti biznis i marketing plana Donesi.com napravljeni su u prvoj polovini 2004. godine, razvijali smo ga tehnički i usavršavali u narednom periodu, a pušten je zvanično onlajn u oktobru 2006. godine. Do tada je već penetracija interneta na domaćem tržištu bila povećana, a i sve više restorana je shvatalo značaj interneta kao tržišta.
Koje su najveće prepreke domaćeg i regionalnog online tržišta, po Vašem iskustvu?
- Mislim da su to dva osnovna razloga: slaba kupovna moć na tim tržištima, kao i još uvek, bez obzira na Facebook, nizak nivo prisutnosti interneta “među narodom”. Prosečan korisnik interneta u Srbiji živi od prosečno skoro najniže plate u regionu, a internet koristi uglavnom za zabavu i komunikaciju. Potrebno je uložiti mnogo više napora da bi se takav internet korisnik “pretvorio” u kupca na internetu.
Da li postoji država u regionu bivše Jugoslavije u kojem vi delujete, gde je Donesi.Com posebno napravio veliki uspeh, u smislu da ljudi izrazito više prihvataju Donesi.Com u odnosu na neku drugu državu ili drugim rečima, gde je kultura korišćenja online tehnologija u svakodnevnom životu možda izraženija u odnosu na neku drugu državu?
- Zemlje u kojima mi trenutno poslujemo su vrlo slične, kako po mentalitetu, tako i po stanju na tržištu. Međutim, uočljivo je da glavni gradovi bolje reaguju na ovakav servis, verovatno zbog drugačijeg načina života, višeg nivoa multikulturalnosti, i veće konkurencije na tržištu dostave hrane. U manjim gradovima, konkurencija je znatno manja, pa restorani nisu zainteresovani previše za internet kao tržište.
Nedavno je pokrenut servis i u Sarajevu o čemu je portal ZIMO već pisao, kako se razvija projekat tamo?
- Da, nedavno smo i u Sarajevu pružili mogućnost kupcima da naručuju hranu putem interneta. Sve više restorana se uključuje u ponudu i za sada smo prilično zadovoljni, ali nas čeka još puno posla na daljoj promociji servisa.
Koji su budući planovi Donesi.Com?
- Planovi su nam, svakako, da i dalje rastemo i razvijamo servis. Imamo još planova i za geografsko širenje, ali s obzirom na globalnu krizu, to nije primarno. Želimo da Donesi.com dodatno ojačamo na tržištima na kojima samo prisutni, da ponudimo nove mogućnosti kupcima, pre svega onlajn plaćanje na sajtu, zatim pripremamo nove kanale prodaje putem mobilnih uređaja, i još mnogo toga...
Postoji dosta uspešnih startup firmi koje su postigle uspeh na globalnom tržištu, ali šta bi bio Vaš savet koji bi ste mogli dati onima koji pokreću startup namenjen prvenstveno domaćem i regionalnom tržištu kao što je to Donesi.Com koji je uspeo da napravi online biznis na domaćem tržištu?
- Teško pitanje. Kao i kod svakog startup-a, bitno je dobro i kritički sagledati ideju na kojoj zasnivate biznis, sve prednosti i mane željenog tržišta, i potražiti način da te mane tržišta prevaziđete. Donesi.com u tom slučaju jeste dobar primer biznisa u potpunosti zasnovanog na internetu, u zemlji u kojoj je onlajn plaćanje u povoju – znači, moguće je i bez Paypal-a!
Mnogi domaći stručnjaci skreću pažnju da je razvoj domaćeg online oglašavanja u Srbiji nedopustivo spor i veoma mali. Nije striktno vezano za Vaš biznis, ali kao ljudi iz struke, šta mislite šta je osnovni razlog slabe afirmacije oglašivača i oglašivačkih agencija na polju bržeg razvoja online oglašavanja u Srbiji i eventualno kako popraviti situaciju na tom polju?
- Internet je novi medij, sa novim “pravilima” i merilima uspešnog oglašavanja. Domaće agencije često insistiraju na internet oglasnim rešenjima vođeni svojim iskustvom iz tradicionalnih medija, a i sami oglašivači često insistiraju na takvim rešenjima, jer ne znaju za drugačiji pristup. Ne prepoznaju se dovoljno potencijali koje internet pruža kao medij za oglašavanje, novi načini da se priđe potencijalnim kupcima, da se uvaži njihovo mišljenje ili im se prilagodi ponuda. Za veći obim i uspešnije oglašavanje na internetu, potrebno je da se oglasne agencije, ali posebno i oglašivači, bolje upoznaju sa brojnim mogućnostima koje internet tržište pruža.
