Izvoz softvera iz Srbije u 2011. vredeo je oko 200 miliona dolara, što je za oko 60 miliona dolara više od vrednosti izvezenih malina. Problem je, međutim, što taj zvanični izvoz softvera predstavlja samo 40 odsto vrednosti stvarnog izvoza, piše srpski dnevni list Blic.
To znači da je stvarna vrednost tog izvoza oko pola milijarde dolara, odnosno da Srbija godišnje u sivim tokovima IT izvoza izgubi oko 300 miliona dolara. Zbog toga su u Poreskoj upravi najavili pojačanu kontrolu izvoznika softvera u 2012. godini, što će, kako za “Blic” kaže Dejan Vidojević, pomoćnik direktora Poreske uprave i direktor Sektora te uprave za razvoj i računarsku podršku, raditi Odeljenje za kontrolu legalnosti softvera.
- Na smanjenju nepoznatog tržišta izvoznika softvera i zaštite intelektualne svojine na računarske programe, radiće se uz podršku inspektora za kontrolu javnih prihoda Poreske uprave, Ministarstva unutrašnjih poslova, Poreske policije i Privredne komore Srbije - kaže Vidojević.
Sama kontrola, koju inače podržavaju vodeći ljudi IT sektora u Srbiji će, međutim, biti veoma težak i mukotrpan posao, na šta ukazuje i Miloš Blagojević, menadžer za razvoj poslovanja kompanije „Majkrosoft“.
- Izvoz softvera je dosta teško kontrolisati, s obzirom na to da ceo proces može da se sprovede preko interneta, pa mu je teško ući u trag. Možda je jedno od rešenja jača kontrola uplata iz inostranstva, jer softver koji je prozveden za inostranog klijenta verovatno mora biti na neki način plaćen preko računa. U svakom slučaju, nadležni organi moraju da se prilagode kontrolama ovih tehnološko razvijenih poslova kako bi efikasno sprovođenje zakonskog okvira bilo moguće - kaže Blagojević za “Blic”.
Sa njime se slaže i Milan Šolaja, direktor vojvođanskog IKT klastera, koji dodaje da situaciju otežava činjenica da su ilegalni izvoznici uglavnom ljudi koji od kuće rade poslove za klijente u inostranstvu.
- Istovremeno treba utvrditi i zbog čega se ljudima više isplati da rade od kuće na crno. Potrebni su i određeni podsticaji od države kako bi se ti poslovi uveli u legalne tokove - kaže on, dodajući da pojedinci, u zavisnosti od obima posla i kvaliteta kojim rade, mesečno u ovom sektoru mogu da zarade i do četiri-pet hiljada evra.
Uglavnom je reč, kako kaže, o autsorsingu - kada se za klijenta iz inostranstva radi određeni posao. U tom slučaju, zapravo, IT stručnjaci iz Srbije predstavljaju podizvođače radova, za veće strane firme.
- To je odličan poslovni model i za legalne firme, a ne samo za pojedince koji rade u kućnoj radinosti - kaže Šolaja dodajući da je drugi model “pretvaranje i ugradnja” sopstvenog znanja o nekom procesu ili tehnologije u određeni softver koji će kasnije biti ponuđena na prodaju.
- Dobit je tu veća, ali zahteva i veća ulaganja u novcu i vremenu, zbog čega se više ljudi odlučuje da rade outsourcing. A time se više razvija inostrani nego domaći IT sektor - zaključuje Šolaja.
